SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Beograd, 02.12.2012.god. – Na konferenciji „Učenje iz prošlosti: romski Holokaust“ koja je organizovana 26.novembra 2012.god. u Evropskom Ekonomskom i Socijalnom Komitetu u Briselu, u organizaciji ERIO-a, „Evrope za građane“, Evropske Komisije i Evropskog Ekonomskog i Socijalnog Komiteta, učestvovali su između ostalih predsednik Svetske organizacije Roma Jovan Damjanović i generalni sekretar Svetske organizacije Roma Bajram Haliti.

Predsednik Svetske organizacije Roma Jovan Damjanović:

„Poštovane dame i gospodo, želim da pozdravim sve prisutne i zahvalim gospodinu Ivanovu – izvršnom direktoru ERIO-a kao i ostalim suorganizatorima na pozivu za učešće na ovoj značajnoj konferenciji.

Zakonom o zaštiti nemačke krvi masovno je sprovođen genocid nad Romima. Najpre u Nemačkoj, pa zatim u svim zemljama Evrope pod okupacijom Nemačkog Rajha. Gasne komore, progoni, egzekucije bez dokaza, zatvori, geta, zabranjene zone i eksperimentalni skalpeli doktora iz Aušvica, Dahaua i Buhenvalda i druga mučilišta odnela su živote 3.500.000 Roma. Romi su jednom rečju prolazili kroz Danteov pakao od Vitosa preko Jašija do Aušvica i Jasenovca.

Istoričari zaboravljaju tih tri i po miliona Roma koji su nestali u dimu krematorijuma ili lomača podignutih od strane nacista. Međutim, to je činjenica - u većini dela koja obrađuju svet koncentracionih logora: ni retka, čak ni fraza o Romima.

Romske žrtve genocida nisu obeštećene. Ceo svet zna za ubistvo šest i po miliona Jevreja; ceo svet govori o tragediji jevrejskog naroda. Međutim, malo ko govori o tragediji Roma; malo ko zna da je u logorima Trećeg Rajha stradalo i tri i po miliona Roma.

Naših tri i po miliona Roma u Drugom svetskom ratu nisu još zvanično priznati od strane nemačke vlade. Nema nijedne službene knjige u kojoj se govori o romskom Holokaustu. Recimo da je tri i po miliona mrtvih najbliže istini - tri i po miliona za jedan zaboravljeni Holokaust.

Polazeći od Uništenja u Drugom svetskom ratu treba da se pokrenu pitanja humanosti, demokratije i jednake vrednosti svih ljudi. Za sad se ovim pitanjem jedino bavila švedska vlada koja je u junu 1997.godine na čelu sa predsednikom vlade Geranom Perssonom pokrenula inicijativu za širok informativni poduhvat o Uništenju pod naslovom „Živa istorija“.

Romi su narod prema kome istorija nije bila nežna, prema kome je čak bila izuzetno surova. Bez obzira što su doživeli i proživeli mnoga izuzetno teška stanja, mnoga kontinuirana obespravljivanja, mnoga ponižavanja, progone i pogrome, ipak su ostali izrazito ponosan narod.

Ono što je danas neophodno uraditi je:

• Da se na jedno mesto sakupi sva raspoloživa dokumentacija o stradanjima Roma u Drugom svetskom ratu, a posebno žrtava genocida;

• Da se zatraži od Evropskog Saveta u Strazburu da omogući sakupljanje sve građe o genocidu u jednom centru;

• Da se osnuje centar za genocid, čime bi se dobilo mesto iz koga će kasnije izrasti muzej sa personalom koga će materijalno i informacijama pomagati svi zainteresovani;

• Potrebno je napraviti „bazu podataka“ o žrtvama genocida sa imenom i prezimenom žrtava koristeći savremenu kompjutersku tehnologiju.

Utvrđivanje broja žrtava genocida u Drugom svetskom ratu treba da bude osnov za postavljanje zahteva za punu odštetu romskih žrtava genocida.“ – zaključio je Damjanović, i upoznao organizatore sa stavom Svetske organizacije Roma da se uskoro treba održati posebna konferencija u Savetu Evrope sa jednom tačkom - „Teritorijalnost Roma“, odnosno ideja okupljanja Roma u svoju sopstvenu državu van država u kojima danas bivstvuju. Predlog osnivanja sopstvene države predsednik Damjanović je argumentovao sledećim stavovima:

• U pojedinim zemljama Evrope se i dalje drastično krše ljudska prava Roma, i dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, i dalje su prisutni rasističi napadi na našu nacionalnu manjinu, i dalje ne postoji razumevanje za integraciju naše nacionalne zajednice u pojedinim državama u kojima Romi egzistiraju, i dalje ne postoji razumevanje za afirmaciju kulturne vrednosti i dobijanja institucija za razvoj nacionalnog identiteta romske nacionalne zajednice, i dalje Romi žive na krajnjim marginama siromaštva, i dalje se uskraćuje korišćenje romskog jezika u obrazovnim institucijama i medijima... To su ukratko najvažniji razlozi o pokretanju inicijative za osnivanje romske države.“

Generalni sekretar Svetske organizacije Roma Bajram Haliti:

Drugi svetski rat Romima je doneo najveće nevolje koje beleži istorija o ovom narodu. U funkciji rasističko-fašističke teorije ,,čiste rase'' Romi se proganjaju gore nego zveri. Odvode ih u koncentracione logore, ubijaju-streljaju ili uništavaju u gasnim komorama.

Fašizam i nacizam su naneli isuviše zla čovečanstvu da bi lako i brzo mogli biti zaboravljeni. Ta zla i ne smeju biti zaboravljena! Podsećanje na njih, kao najmračniji deo nove ljudske istorije, u interesu je svih naroda i društava sveta. To je u interesu naroda i onih zemalja na čijem je tlu fašizam ponikao kao ideologija i kao oblik vladavine. Ne zbog toga da bi bezgranično nosili hipoteku i kompleks krivice, koja se, uostalom, ne može pripisivati ni delu savremenika fašizma a kamoli budućim generacijama, već zbog toga da bi se sa ostalim narodima solidarno borili za potpuno iskorenjivanje starog i svakog novog fašizma i neonacizma kao zajedničkog neprijatelja. Ovo utoliko pre i više što ideologija fašizma i nacizma ne samo da ni izdaleka nije potisnuta iz svesti pojedinaca, grupa i čitavih slojeva, kao njihovo idejno i političko opredeljenje, već što ta ideologija odavno nalazi svoje oživotvorenje u organizovanju i aktivnosti svojih starih i novih pristalica.

Nacisti su prilikom svog paničnog bega iz Aušvica krajem 1945.god. spalili ili uništili sav materijal koji bi mogao pružiti statističke podatke da se utvrdi koliko je zatočenika stradalo u Ašvicu.

Tako su uništeni svi registri, imenici, kartoteke, knjige o ekonomiji, kao i svi službeni akti, koji bi nam ipak mogli pružiti izvesne podatke. iako su se - prema iskazu svedoka - vodili netačno, neuredno i nesistematski. Nije stoga moguće da se odgovori na pitanje, koliko je žrtava stradalo u Aušvicu i ostalim logorima smrti Trećeg Rajha. Ima vrlo malo zatočenika koji su bili u logorima neko vreme i koji su pušteni na slobodu, a nema ih ni stotinu kojima je uspelo da se u zadnji čas probiju iz logora.

Na konferenciji je ranije istaknuto da su nacisti upućivali u logore Trećeg Rajha zatočenike na rad; istaknuto je i to da su tamo stizali mnogi transporti muškaraca, žena i dece, koje su nacisti ili uveli u logor, i tamo ih noću likvidirali, ili ih pobili negde u okolini logora, a da ih uopšte nisu ni uveli u logor.
Kako je istaknuto, nikada se neće moći utvrditi tačan broj žrtava, koje je progutao Aušvic-Birkenau, ali na osnovu svih ispitivanja, može se zaključiti da cifra od 3.500.000 odgovara stvarnosti o stradanjima Roma u logorima Treceg Rajha.

Na osnovu utvrđenih činjenica, očevidaca, svedoka, istorijskih i pravnih dokumenata, neosporno je da je tokom Drugog svetskog rata izvršen zločin genocida nad Romima.

Svi mi koji želimo da živimo u društvu koje se odlikuje humanim vrednostima, demokratijom i ravnopravnošću svih ljudi, moramo da ustanemo protiv ideologije nasilja i uspostavimo mostove saradnje i tolerancije. Ne možemo mirno i ćutke da gledamo kako se ideje neonacizma opet šire i kako se njihovi zločini poriču. Ko zaboravi istoriju, taj rizikuje da je ponovi.“ – zaključio je Haliti.

Sekretarijat
Svetske organizacije Roma